Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Neverbalna komunikacija". Rad ima 7 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA

UVOD

Pod neverbalnom komunikacijom se podrazumevaju sva namerna ili nenamerna značenja koja nemaju oblik verbalnog komuniciranja, a tu su najčešće pogled, izraz lica,govor tela, gestovi, paralingvistika...Kao sto verbalna komunikacija poseduje sopstvene gramatičke strukture, tako i neverbalna komunikacija ima svoj oblik, funkciju i značenje sa različitim varijacijama koje su kulturno determinisane. Neverbalna komunikacija je najvećim delom nesvesna. Ljudi njome izražavaju svoje emocije. Oko 93% utisaka se formira na bazi neverbalnog a samo 7 % na bazi verbalnog komuniciranja.

Neverbalni znakovi imaju mnogo funkcija u komunikaciji.

Prema Argalju, neverbalno ponašanje se prvenstveno koristi za:

Izražavanje emocija (kada su nam ooči sužene, usne stisnute u tanku ravu crtu kada smo ljuti...)

Otkrivanje stavova (na primer kada nam se neko svedja, mi se smešimo, tada imamo pojačan kontakt očima, a kada nam se neko ne svidje, u tom slučaju izbegavamo poglede, govorimo dubokim glasom...)

Odražavanje osobina ličnosti (kada kažemo da smo otvorena osoba-tada govorimo energičnim glasom)

Regulisanje verbalne komunikacije (spuštamo glas i odvraćamo pogled dok završavamo rečenicu..)

Obliki neverbalne komunikacije se obično pojedinačno proučavaju radi lakšeg razumevanja, iako se oni u svakodnevnom životu pojavljaju istovremeno.

Potoji 5 različitih kategorija neverbalnih kodova:

Gledanje

Ekspresija lica

Govor tela

Paralingvistika

Proksemika

GLEDANJE

Gledanje posle reči ima najmoćnije sredstvo komunikacije koje čovek koristi. Moć očiju je najveća u neposrednom uzajamnom pogledu kada se dvoje ljudi gledaju u oči. Kontakt očima može biti dugotrajan ili kratkotrajan, direktan ili indirektan, isprekidan ili neprekidan.

Većina pravila očne gramatike zavise od konteksta u kome se kontakt očima ostvaruje, mada postoje univerzalna pravila koja imaju sličnu primenu u bilo kom kontekstu, vremenu i svuda na svetu.

Prema Veinrajtu postoje glavna pravila gledanja:

Previše kontakta očima se obično smatra komuniciranjem superiornosti, manjkom poštovanja, pretnjom ili pretećim stavom

Premalo kontakta očima se interpretira kao nedostatak pražnje, nepristojnost, neiskrenost, stidljivost...

Povlačenje kontakta očima tako što se spusti pogled obično se tumači kao signal podredjenosti

Osoba će često gledati u drugu osobu: kada ih smeste daleko jedno od drugog; kada rspravljaju o opštenim i lakim temama; kada je jedan osoba zainteresovana za drugu osobu; kada pokušava da domirila ili utiče na drugu osobu...

Osoba će veoma malo gledati u drugu osobu iz sledećih razloga: kada ih postave blizu jednu drugoj; kada razmatraju lične i teške teme; kad se osobi ne dopada oan druga...

Ljudi će efikasnije komunicirati jedni s drugima ako njihova interakcija sadrži onoliko kontakata očima koliko oboje smatraju prikladnim situaciji u kojoj se nalaze.

Takodje Veinrajt smatra da su osnovne funkcije gledanja: traženje informacija; iskazivanje pažnje i interesovanja; traženje i kontrolisanje interakcije; dominiranje, pretnja iuticaj na druge; povratna informacija.

Traženje informacija se odnosi na prepoznavanje da li neko govori istinu, da li se nekome svidjamo ili ne, da li druga osoba obraća pažnju na ono što govori...

 

 

 

 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

www.maturski.org

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]